.jpg&h=186&w=186&zc=1&q=90)
Kairo-riznica tajni
Iako Egipat svake godine privlači veliki broj turista i spada u one destinacije o kojima se mnogo govori, nemojte ni za trenutak pomisliti da o Egiptu i njegovom glavnom gradu znate sve. Kairo je riznica tajni koja uvek krije nešto novo i uvek ima adut kojim će vas iznova oduševiti.
.jpg)
Prethodnih godina, zbog obaveznih viza i jeftinih letova stanovnici Srbije tražili su alternative za letovanje pa se tako i Egipat ustalio kao vrlo atraktivna destinacija. Aranžmani su pristupačni, Crveno more spada u najlepše na svetu a kulturno-istorijsko nasleđe Egipta je ogromno. Dakle, svi uslovi za ispunjen i nezaboravan odmor su tu. Ali, ovo neće biti tekst o Crvenom moru, hotelima sa pet zvezdica i izležavanju pored bazena. Pokušaćemo da dočaramo Kairo, grad specifične energije i senzibiliteta. Mada, približiti atmosferu grada čije su ulice sa neprebrojivim trakama blokirane automobilima do kasno u noć, urbanistička rešenja haotičnija nego u većini svetskih prestonica, koji Nil preseca svim svojim impresivnim plavetnilom, bio bi jednako težak kao pokušaj opisivanja osećaja koji imate kada jedeti čokoladu sa čilijem. Slatko i ljuto, poznati miris čokolade, slatko topljenje u ustima, a onda neočekivano peckanje u grlu.
Haos i harmonija
Najbolja definicija Kaira bila bi – harmonični haos. Lep, islamski, prljav, luksuzan, plav, opasan, brz, ogroman, zagušljiv, gostoljubiv, prevarantski, šaren, ljubazan, siromašan, siv, mirisan, izolovan, hrišćanski, živ… Jedna reka, dva ostrva, tri velike religije, 10 vekova postojanja, 20 miliona stanovnika, 1.000 minareta i bezbroj mogućnosti.
Svaki izlazak na ulicu, svaki prizor donosi nešto novo. Nema ponavljanja. Nema plana. A i ako ga imate, zaboravite ga. Kairo ne dozvoljava planiranje. Ova džungla vas, ako ste bar delimično povodljivi, pretvara u muvu. Pratite impresije, zvukove, ljude. Otkrivate trgove, skrivene pijace prepune šarenila, ribe, ljudi. Lutate kroz vekove, religije, običaje. Vrednosti se smenjuju brzinom metroa. Moderni Kairo nudi Hilton neboder na obali, Hard Rock Café, restorane, brzu hranu. Par minuta kasnije, negde južno od centra, Koptski Kairo. Tišina. Neki bi rekli „hrišćanski mir“. Svedene linije koptske arhitekture. Vijugavi tuneli. Zidine. Monahinje. Ruski turisti. A onda, još par stanica, ovog puta ka zapadu – Islamski Kairo. Patinom prekrivena kitnjasta orijentalna arhitektura. Dokaz moći i veličine ovog grada u kasnom srednjem veku. Delom ruiniran, delom zaboravljen. Ali i dalje prisutan. Jedan od najupečatljivijih delova grada.
Bazar – svet u malom
Suk (arapski termin za bazar) Kan El-Kalili postoji od kraja 14. veka. Minareti. Kaldrma. Eterična ulja. Začini. Nargile. Cenkanje. Pozivanje u radnju i nuđenje čajem. Jedino što kvari utisak jesu turisti. Zato je možda bolje da se nakon obilaska tog dela turiste, upustite u lutanje kroz uske, prljave ulice, pune lokalnog stanovništva koje će bolje dočarati bit ovog mesta. Kokoške, guave, sveža menta, ceđeni sokovi, deca, smokve. Male radnje u starim zidinama impresivnog zdanja koje kao da se pruža kroz celu četvrt. Ipak, ne preterujte sa lutanjem. Sigurno ćete u Kairo krenuti sa gomilom stereotipa o Arapima, i upravo ti stereotipi će početi da vam se motaju po glavi kada shvatite da ste se izgubili i da se svaka treća ulica završava – zidom. U svakom slučaju, ostavite ovaj deo kao dnevnu aktivnost.
Noćni život
Neće vam biti potrebno mnogo vremena da shvatite da je Kairo grad koji živi noću. U ponoć ćete na ulici naći mnogo više ljudi nego u podne. Ulični prodavci su svuda, barovi su puni – uglavnom muškaraca koje možete videti kako hodaju ruku pod ruku po gradu, automobili su svuda, otežavajući život turistima. Inače, primetićete da u Kairu postoje semafori tek kada shvatite da ih niko ne poštuje. Na crveno automobili i dalje prolaze, a semafor za pešake je zelena figura osobe u pokretu – trčećem.
Kultura
.jpg)
Za one koji vole da aktivna putovanja i da otkrivaju nove stvari, obilaze muzeje i svetska čuda – Kairo ima više nego dovoljno da ponudi. Egipatski muzej svakako je najznačajnija lokacija. Iako mu je neophodno renoviranje, mnogo više prostorija i promena tradicionalnog načina predstavljanja kolekcije, u ovoj zgradi je sadržan najveći deo antičkih iskopina. U muzeju, uz pomoć vodiča kog možete „iznajmiti“ ispred muzeja, možete pratiti razvoj egipatske civilizacije, pisma, dinastija, umetnosti. Verovatno najatraktivniji deo kolekcije jeste blago iz Tutankamonove grobnice, koje ne može a da ne izmami uzdah divljenja. Tu su i brojne mumije i sarkofazi izrađeni od najrazličitijih materijala, kao i mermerne statue vladara Starog Egipta. Ukoliko zaista želite da se posvetite ovom muzeju, računajte na dva cela dana.
Kada je Stari Egipat u pitanju, u Kairu, tačnije, nadomak Kaira nalaze čuvene piramide. Taksijem se iz centra grada do Gize putuje pola sata, a autobusom nešto duže, ali neuporedivo jeftinije. Posle vožnje u autobusu bez šoferšajbne i iznenađenih pogleda saputnika, navodno ste stigli do piramida. Svako očekuje piramide u pustinji, zar ne? E, pa više nisu! Zapravo, prostor oko piramida jeste pustinja, ali na 100 m od njih počinje grad, a između je ograda na kojoj se plaća ulaz. Ispred ulaza možete izabrati da priđete piramidama na kamili ili konju. Mali savet – ako niste jahali konja ranije, nemojte da ovo bude prvi put.
Iako je veći deo egipatskog identiteta podeljen između Starog Egipta i islama, moderni svet, njegove tekovine, uticaji popularne kulture i globalizacije i te kako se osećaju u ovom gradu. Muzej moderne umetnosti, McDonald's, MTV, moderna arhitektura u orijentalnom stilu, metro, veliki međunarodni filmski festival, Opera House. Sve to prisutno je na ulicama Kaira, oblikujući svakodnevicu grada.
Država
Jedino što se baš ne prima na ovim prostorima, jeste – demokratija. Predsednik je na vlasti već 25 godina i najverovatnije će ga naslediti sin. Sloboda govora nije najpoželjnija. Ne znam da li imaju Goli otok, ali svakako ne biste voleli ni da završite u Gradu mrtvih – delu Kaira koji je zapravo ogromno groblje, a na njemu živi(!) između 50.000 i pola miliona stanovnika. Tvrdnje su različite, otuda toliko oscilacija u ciframa. Ali ono oko čega se slaže više urbanih legendi, jeste da je usled ogromnog stepena siromaštva i demografske ekplozije deo stanovništva bio prisiljen da se nastani ovde i da se ustalio kanibalizam. Savet – ne ulazite u Grad mrtvih.
A kad smo već kod kanibalizma, hrana u Kairu izuzetno je ukusna i siguran sam da ako do sada niste imali prilike da otkrijete čari orijentalne kuhinje, ovo mesto može biti odličan početak! Ne samo zbog toga što možete naći humus, falafel i ostale specijalitete, već ćete na raspolaganju imati veliki izbor ribe i morskih plodova, svežeg voća, kao i neverovatnu fuziju sa mediteranskom kuhinjom.
Izvor:City Magazine
Tekst : Dušan Milojević
SLICNI CLANCI
Nema slicnih clanaka
.jpg&h=38&w=38&zc=1&q=90){kind=small}
Komentari