.jpg&h=105&w=150&zc=1&q=100)
Raspad je u trendu
Autor Admin Kolumna Izdvajamo, Pop Kultura, Ljudi i Internet Trendovi Datum
mart 11, 2010
|
Nema Komentara
Kljucne Reci: Komedija, Loft & Buduar, Srdjan Jovanovic, Stand-up, Standup
Kljucne Reci: Komedija, Loft & Buduar, Srdjan Jovanovic, Stand-up, Standup
Nalazimo se u skoro otvorenom kafeu „Loft & Buduar“ sa nekrunisanim masterom standup komedije Srdjanom Jovanovicem. Sam ambijent lokala i bogat program desavanja za sledeci mesec nagovestavaju da se radi o drugacijem tipu lokala od klasike na koju smo navikli. Uhapsili smo Srdjana na kratko da sa nama podeli tajne standup biznisa.
Da li si zavrsio glumu?
„Cus da li sam zavrsio glumu… Zavrsio sam glumu 2000. godine na BK akademiji, prva generacija, wunder kind sa „sedamnaes godina upisa“. Zavrsio sam, evo koliko ima, racunao sam pre neki dan.. Ima dvanaest godina da profesionalno radim. Nas je bilo na mojoj klasi 11, a trenutno samo ja radim. Znaci zajeban je posao, to odmah da se razumemo.“
Marko brate pozdravljamo te…
Kako si dobio ideju da radis stand-up?
„Upisao sam akademiju da bih bio veliki dramski glumac i bezao sam od imitaciji i tih stvari. Onda me put vodio preko „Nikad izvini“ onih politicara, imitacija „Parobrod Srbija“, Indexovog pozorista, sa pokojnim Milenkom Zablacanskim sam radio nekoliko kabarea i te neke stvari i negde komedija mi je prosto postala bliza. A lozim se na stand-up odavno. Jos od kad sam Edi Marfija video u „Delerius“ to mi je bilo kao „vidi kakav car“. Onda sam krenuo to da gledam na internetu i ukapirao sam da to kod nas niko ne radi. Najblizi tome je Lane Gutovic. Radio je to recimo davno Ljuba Moljac. On je punio i Dom Sindikata. Tada je to bilo – Ljuba Moljac prica gluposti. Meni je bila inspiracija, da napravim nesto sto niko do sad ovde nije napravio. Ključna osoba je bila moja koleginica, pozorisni producent, Milica koju spominjem i u predstavi, Naravno nije bas sve bilo kao u predstavi. Nju su zvali iz Slovenije i rekli da im treba srpski stand-up komicar, na šta je ona rekla da mi to nemamo, ali da sam ja nablizi tome. Mene zvao Slovenac i rekao „Cao imas toliko i toliko para, tad i tad nastupas je li ti to u redu?“. Ja kazem super ali ja druze nemam stand-up. „Aj ti napisi!“. I ja cetiri meseca kao idiot pisem i kao sastavim neku pricu. Izvedem to prvi put u Bitefu da vidim kako ce da prodje. Proslo super. Odem u Sloveniju i zapatim se tamo kao ziva egzotika. Sve te predrasude o Slovencima sam razbio. Ja se zajebavam sa njima „Sta radi plavusa izmedju dva slovenca? – Smeta“. To su mi oni ispricali vic. Ljudi ko ljudi. Nit su tamo plate tri soma, niti oni zive svi u izobilju.
Imas li, i ko ti je uzor?
Ima ih puno… Uzori su Edi Marfi, Robin Vilijams, Dzordz Karlin, Bil Hiks, Ricard Prajor, to su sve legende. Leni Brus koji je prvi americki stand-up komicar i koji je hapsen zbog onog sto je pricao, zbog psovki. On se jebiga izborio za to da posle njega svi mogu da pricaju sta hoce. Tako da sad izadje Robin Vilijams i razvlaci Baraka Obamu. Tamo nije problem vise bilo sta reci na sceni.
Da li si hteo da glumis negde drugde – pozoriste, film ili je to oduvek bio stand-up?
Ja inace igram i ostale zandrove. Koa sto rekoh, dvanaest godina sam glumac i igrao sam dosta u pozoristu na Terazijama, u Ateljeu 212.. Igram trenutno u Jugoslovenskom Dramskom „Bubu u uhu“ koja je najstarija predstava na Balkanu. To je uglavnom predstava koja je interesantna starijim generacijama… Ja sam prvi put gledao tu predstavu kad sam imao dvanaest godina, a eto me sad u „Bubi u uhu“.
Koliko improvizujes u stand-upu?
Tu sam u fazonu da improvizujem u zavisnosti od reakcije publike. Jednom sam rekao „jeste li vi ljudi Madjari, pa me ne razumete?“, jer su oni samo sedeli i gledali me. Tad je bas malo ljudi bilo u Bitefu. Gledaju me nista, cute, ne smeju se i onda nema ni improvizacije. Onda gledas sto pre da odes kuci. Recimo imao sam u ponedeljak odlicnu publiku u Bitefu i onda sam improvizovao. Mozak mi tada radi 200 na sat i mnogo novih stvari ispliva u tim okolnostima. Ti kad pises kod kuce ne znas sta ce ljudima da se dopadne.
Kako ocenis da li je nesto smesno?Znas sta je fora, ti kad napises najbolji vic na svetu, kad ga procitas pet puta smucice ti se i bices u fazonu ovo je bezveze, ovo cu da izbacim. Onda ja napisem kao nesto, sto mi bude ok, pa ispricam nekom drugaru, drugarici. Imao sam te neke zamorce na kojima sam testirao materijal. I onda oni kazu vidi ovo ti je bezveze, ovo ti je ovako, ovo ti je onako. Da bi sad vec poceo da kad nesto novo napisem to isprobavam na sceni. Tako vidim ne prolazi, cool, izbacim sledeci put. Ta kilometraza, pitanje rutine te dovodi do toga da si ti cool i neustrasiv na sceni.
Uvek nadjes nekog u publici. Prosli put su bile neke devojke iz banki i imas na koga da igras. One vriste, super, znaci igram na njih. Ovi sto pricaju, hvala dovidjenja.
Sta je najvaznije u stand-upu?
Ne znam sta je navaznije, ali je jako bitno da budes zanimljiv, znaci ne smes da budes dosadan. U stand-upu treba da se trudi covek da nema mnogo prepricavanja i objasnjavanja, nego mora da ide vrlo brzo da dodjes do nekog stosa, do necega. Mozes ti da pricas nesto minut, ali posle minut mora da ide recenica koja ce sve to da poveze i da ljudi umru od smeha. Dakle, zanimljivost i iskrenost. Foliranje koje moze eventualno da prodje u nekoj drugoj formi u stand-upu ne moze da prodje. Znaci ne mogu sad da izadjem na scenu i da se ponasam kao da sam crnac koji igra basket – nisam! Ja sam ovo sto jesam. Iz te perspektive, ako si primetio ostali stand-up komicari, strani uglavnom, kad izadju na scenu ako si debeli npr. oni se prvih 10 min bave svojom debljinom. Znaci potrebno je da ti prvo ismejes svoje mane, jer u protivnom ne mozes da prozivas.
Da li ti publika dobacuje? Negativna/smesna iskustva.
Ljudi cesto brkaju dobacivanje, to su takozvani hekleri i njih moras da ucutkas. Najbolji primer toga je kada matori Dzordz Karling na vrlo eksplicitan nacin ucutkava jednog od takvih dobacivaca na opste zadovoljstvo publike. Znaci poenta je ja pricam vi se smejete. Nema dobacivanja, pogotovo ono sad da me nesto cimas. A dobacivanje u smislu ja pitam nekog iz publike nesto, a covek iz prvog reda me gleda bledo i ja ga pitam on mi odgovori ja kazem bravo. Prosto komunikacija mora da postoji, publika je neophodan sastojak za stand-up.
Igrao sam u Sloveniji, prosalava nekog restorana. Ljudi zakupili predstavu i doslo je 50 pijanih ljudi. Imao sam tip koji je izasao na scenu, zagrlio me i uzeo mikrofon da prica. I ja kazem „super sad ti pricas“ i ja sam seo u publiku i kazem „ajde sad slusamo njega“. To vece je stand-up trajao sat ipo vremena i to je sve bilo fenomenalno jer mu je masa vikala „daj skloni se !%^@#$“. On se ispucao tako pijan i posledvadest sekundi nije imao vise sta da prica. Uvek psole zajebavas njega kao „jel’ ziv“, „proverite mu puls“, „iznesite ga“, tako da neophodno je da sa publikom imas komunikaciju u nekom obliku.
Da li postoji regionalana saradnja?
Evo na festivalu Lent, gde sam drugi put nastupao u Mariboru, pre mene je bila Marina Orsak stand-up komicarka iz Zagreba. Posle pet minuta samo mi bili kao da je ona moja skolska drugarica. Sad ona meni kaze „Jao izvini ja imam nesto zezam Srbe na sceni“, ja kazem „Ma i cu ja zezam Srbe, a sta cu tek vama da radim nemate pojma“ i znas.. super to funkcionise, niko se nije jos naljutio.
Fora je sto je isti stos smesan i u Srbiji i u Sloveniji. Nije sad ono kao oni se smeju na petim mestima.. Isto brate kad dodjem, samo sto sam jos veca egzotika.
Mladi ljudi koji hoce da se bave stand-upom treba da…?
Najbitnije je da sednu i da pogledaju sve moguce stand-upove. Da sednu i da gledaju kako to ljudi rade i da nadju taj patern- kako se pise stand-up. Jer to nije mono-drama, to je upravo komunikacija sa publikom. Kad odgledaju i kad vide kako se to radi da pokusaju da nesto napisu, i kad napisu da testiraju. Znaci treba poceti sa 5 min. Napravi 5 min stand-upa, testiraj na nekim ljudima koje znas, koje ne znas sve jedno – izadji na scenu i probaj. Nema drugog recepta.
Mene su rekli ljudi koji me znaju, i koji znaju kako razmisljam svoje utiske kad sam napravio prvih 10 min. Ova 2 min su ti ok, ovo ostalo je bezveze. I onda prosto shvatis vremenom, jeste bezveze, daj to cu da bacim ali ostavicu ovaj deo i na tome cu da insistiram, pa cu da razgradim.. i tako da sve je stvar vezbe, sve je stvar zelje i upornosti. Znaci ko i svaki drugi posao, da uzmes bilo sta da radis prvi put pa mora da prodje period neki dok naucis, pa da vidis sta su greske tako da je i kod mene taj slucaj.
Sta je po tebi najnoviji trend?
Raspad je u trendu. Grcka se rapada, u Srbiji se sve raspada, Gazela se raspada. Prosto mislim da je negde, ako bi trend bio nesto sto je aktuelno, onda je to definitivno taj raspad i bezizlazna situacija u kojoj mi jako dugo zivimo. Mozda je malo crno, ali tako mi izgleda. Modu ne pratim, mada mi je sesta modni dizajner Ana Ljubinkovic. Trendovi u odnosu na Evropu su malo drugaciji i mi imamo neke svoje trendove. Sve se oko nas raspada a mi plivamo u tome.
SLICNI CLANCI
Nema slicnih clanaka
Ostavi Komentar
Sponzori
Reklama
Kolumne
Arhiva
Ključne Reči
ads Bizzare Brendovi Cipele Cool Pokloni Cool Uredjaji Dizajn Dizajnerski Trendovi Dogadjaji Filmovi Filmski trendovi Fotografija Fudbal Hrana hrana i pice Jedinstveni izumi Lepota i Sminka leto 2010 Marketing Mobilni telefoni Moda Moda i stil Moda za Muskarce Modni Trendovi Nevaljali Trendovi Poznate Licnosti poznati Putovanja Reklama Reklame Reklamna kampanja reklamni trendovi Savremena Umetnost Seks Sport Sportovi sportski trendovi Stil Svet poznatih Tetovaza Trendovi za kucu Vesti i Dogadjaji u Svetu Visoka Moda Zabava Zivotni stil
WP Cumulus Flash tag cloud by Roy Tanck requires Flash Player 9 or better.
Pratite nas preko:
Prijavi se na RSS putem Emaila:
